Озарения - Рембо Артюр (1875)

Озарения
  • Год:
    1875
  • Название:
    Озарения
  • Автор:
  • Жанр:
  • Язык:
    Русский
  • Перевел:
    Евгений Шешин
  • Издательство:
    Написано пером
  • Страниц:
    9
  • ISBN:
    978-5-00071-387-7
  • Рейтинг:
    0 (0 голос)
  • Ваша оценка:
Представленная вашему вниманию книга – Illuminations – то есть, «Озарения» – была создана, скорее всего, в период с 1873 год по 1875 год во время путешествий Верона и Рембо по Англии, Германии и Бельгии. Впервые эта книга была опубликована в парижском литературном обозрении "La Vogue" в 1886 году по частям. Само слово: "illuminations" предложил сам Верлен, и, по его же словам, было заимствовано из английского языка как обозначение «цветных миниатюр», которые ранее служили украшениями для средневековых книг. «Озарения» – это сорок два стихотворения в прозе – это калейдоскоп ярких и причудливых картин, волшебных и невероятно красивых ландшафтов, как бы утопающих в тумане силуэты возлюбленных, которые полны горечи воспоминаний о детстве и слишком быстро и незаметно ускользающей юности. Написанные, вероятно, под впечатлением от прозаических отрывков Бодлера, «Озарения» принципиально отличаются от них, в первую очередь , отсутствием, а вероятнее всего и намеренным уничтожением какой-либо хронологии в изложении событий и плавных переходов от одной истории к следующей . Это отличие делает «стихотворения в прозе» Рембо очень сюрреалистически насыщенными, и в наивысшей степени поэтичными. Самые новые переводы этих текстов на русский язык, которые были выполнены Евгением Шешиным. Период работы над переводом длился с 2008 года по 2015 год. Данная книга предназначена для очень обширного круга читателей, которые интересующихся французской поэзией девятнадцатого века.

Озарения - Рембо Артюр читать онлайн бесплатно полную версию книги

Благословенный сын Пана! Вкруг чела твоего, под венком полевых цветочков и диких ягод, самоцветами оживают глаза. Темных смазанных линий узор на впавших щеках. Твои клыки блестят. Твоя грудь похожа на кифару, звонами исходит она в твоих словно мраморных руках. Твоё сердце бьётся в сём чреве, где дремлет слиянье двух полов. Ночью пройдись-ка, едва шевеля то одним бедром, то другим, и левой ногой.

Being Beautious

Devant une neige un Etre de Beauté de haute taille. Des sifflements de mort et des cercles de musique sourde font monter, s’élargir et trembler comme un spectre ce corps adoré; des blessures écarlates et noires éclatent dans les chairs superbes. Les couleurs propres de la vie se foncent, dansent, et se dégagent autour de la Vision, sur le chantier. Et les frissons s’élèvent et grondent et la saveur forcenée de ces effets se chargeant avec les sifflements mortels et les rauques musiques que le monde, loin derrière nous, lance sur notre mère de beauté, – elle recule, elle se dresse. Oh! nos os sont revêtus d’un nouveau corps amoureux.

* * *

O la face cendrée, l’écusson de crin, les bras de cristal! le canon sur lequel je dois m’abattre à travers la mêlée des arbres et de l’air léger!

Быть Прекраснейшей

Сама Красота реет среди снегов. Дыхание смерти и тихой музыки волны, расходясь кругами, возносят, делая огромным и зыбким, словно призрак, это обожаемое тело; раны чернеют запекшейся кровью, расцветают, взрывая безупречную плоть. Основные жизни цвета вовлечены в работу – они густеют, танцуют вокруг видения, тают. И нарастающий трепет грохочет, и привкус этих явлений, словно зверь разъярённый, питаясь хрипом агоний и осипшею музыкой, которую мир, далеко у нас за спиной, бросает нашей матери всея красоты, − этот зверь отступает, встаёт на дыбы. О! Наши бренные кости облачились в новое тело, алчущее любви.

* * *

О, пепельный лик, щит герба, конской увенчанный гривой, хрустальные руки! Пушка, на которую должно мне пасть в этой схватке жестокой деревьев и лёгких воздỳхов!

Vies

I

O les énormes avenues du pays saint, les terrasses du temple! Qu’a-t-on fait du brahmane qui m’expliqua les Proverbes? D’alors, de là-bas, je vois encore même les vieilles! Je me souviens des heures d’argent et de soleil vers les fleuves, la main de la compagne sur mon épaule, et de nos caresses debout dans les plaines poivrées. – Un envol de pigeons écarlates tonne autour de ma pensée – Exilé ici, j ai eu une scène où jouer les chefs-d’oeuvre dramatiques de toutes les littératures. Je vous indiquerais les richesses inouïes. J’observe l’histoire des trésors que vous trouvâtes. Je vois la suite! Ma sagesse est aussi dédaignée que le chaos. Qu’est mon néant, auprès de la stupeur qui vous attend?

II

Je suis un inventeur bien autrement méritant que tous ceux qui m’ont précédé; un musicien même, qui ai trouvé quelque chose comme la clef de l’amour. À présent, gentilhomme d’une campagne aigre au ciel sobre, j’essaye de m’émouvoir au souvenir de l’enfance mendiante, de l’apprentissage ou de l’arrivée en sabots, des polémiques, des cinq ou six veuvages, et quelques noces où ma forte tête m’empêcha de monter au diapason des camarades. Je ne regrette pas ma vieille part de gaîté divine: l’air sobre de cette aigre campagne alimente fort activement mon atroce scepticisme. Mais comme ce scepticisme ne peut désormais être mis en oeuvre, et que d’ailleurs je suis dévoué à un trouble nouveau, – j’attends de devenir un très méchant fou.

III

Перейти
Наш сайт автоматически запоминает страницу, где вы остановились, вы можете продолжить чтение в любой момент
Оставить комментарий